Ponašanje za stolom

Još od najranijeg detinjstva su me učili koliko je važno lepo ponašanje za stolom. I dalje smatram da bi dobri maniri trebalo da se poštuju u određenoj meri, jer znam da su oblikovali moju interakciju sa ljudima - verujem, nabolje. Kao porodica, trudimo se da barem nekoliko puta nedeljno jedemo zajedno.

Kada sedamo za sto, prvo pravilo je pranje ruku. Dalje, podsećamo jedni druge da sedimo pravih leđa, naročito ako imamo goste. Oduvek sam učio svoju decu da vode računa kada imamo goste, jer je pristojno da se prvo oni posluže. Zlatno pravilo je da se koristi salveta za brisanje usta i prstiju, ako rukama jedemo hranu kao što je, na primer, kukuruz.

Takođe volim da podsetim porodicu da za sve postoji vreme i mesto - a za trpezom je vreme za obedovanje, a ne za gledanje "Slagalice". Prema tome, za vreme jela ne gledamo TV. Isto tako, volim da na stolu imamo komplete tanjira i šolja, jer mi to izgleda lepo i uredno. To jest, dok moja četvorogodišnja ćerka ne dođe. "Mama, ne želim ovaj tanjir, želim svoj providni tanjir sa zvezdama. Mama, mogu li dobiti svoju zelenu šolju? Mama, hoću svoju Dora viljušku i nož…" i na kraju odustanem i predam se, prosto da bih sačuvao zdrav razum.

Ako pravimo roštilj, stvori se velika buka, jer osećamo mirise mesa i kobasica i svi jako ogladnimo. U ovim prilikama ne obraćamo toliko pažnju na manire, jer obično večeramo napolju, a deca se okupljaju nakon igre. Ipak, važe ista pravila: peru se ruke i čekamo da svi sednu, pa tek onda počinjemo sa jelom. Ako imamo piletinu, obično jedemo rukama, ali nikada ne ližemo prste, jer to nije pristojno. I da, na kraju uvek zahvalimo kuvaru.