Pripremite hrskave krastavce – sveže i ukusne

Poreklo

Krastavac potiče iz Indije, gde se verovatno gaji već najmanje 3.000 godina. Odatle je stigao u Grčku i antički Rim, a širenjem grčko-rimske kulture i u severnu Evropu. Danas se krastavci uzgajaju širom sveta, a Kina je vodeća zemlja po proizvodnji.

Sastojci – šta sadrži?

Krastavci su pravi „rezervoari“ vode – sadrže i do 97% vode i imaju svega oko 12 kcal na 100 g. U poređenju sa drugim vrstama povrća, sadrže manje hranljivih materija. Kako se veliki deo korisnih sastojaka nalazi u kori, preporučuje se da se krastavci konzumiraju neoljušteni.

Vrste krastavaca

Krastavac pripada porodici tikvi (Cucurbitaceae). Iz njegovih žutih cvetova razvijaju se mesnati plodovi, koji se botanički nazivaju bobice. Zreli krastavci su zelene boje, a sa daljim sazrevanjem mogu postati žućkasto-beli ili žuto-smeđi. U zavisnosti od načina uzgoja i namene, razlikuju se: staklenički krastavci (salatni krastavci) i poljski krastavci (krastavci za kiseljenje)

Salatni krastavci su dugački oko 25 do 40 cm, teški u proseku oko 500 g i imaju tamnozelenu, blago rebrastu koru. Dostupni su tokom cele godine, uglavnom iz plastenika i staklenika. Kod nas su u sezoni od juna do septembra, dok se van sezone uvoze, najčešće iz Holandije, Španije, Grčke i Turske.

Kraći i deblji krastavci za kiseljenje uglavnom se uzgajaju na otvorenom i prodaju se kao kiseli, slano-kiseli, delikatesni krastavci ili kornišoni u teglama. Mali krastavci, dugi oko 6 cm, nazivaju se kornišoni. Njihov karakterističan ukus ne potiče od sirćeta, već od prirodne fermentacije mlečnom kiselinom.

Krastavci uzgajani na otvorenom, sa čvrstim mesom i manjim sadržajem vode, posebno su pogodni za dinstanje i kuvanje i prodaju se kao krastavci za kuvanje.

Saveti za pripremu

Pre upotrebe krastavce temeljno operite i ostavite koru. Ako želite dekorativne kriške (na primer za švedski sto), možete ljuštilicom skidati koru u tankim trakama, na razmaku od oko 1 cm. Tako se prilikom sečenja dobija lep, prugasti izgled.

Pažnja: Kod većine savremenih sorti gorke materije su uklonjene selekcijom, ali krastavci ipak mogu postati gorki, naročito pri peteljci, ako nisu imali dovoljno vode ili su nepravilno zalivani. Zato uvek probajte mali komad pre dalje pripreme – ako je gorak, odsecite nekoliko centimetara i probajte ponovo.

Krastavce za salatu najbolje je posoliti neposredno pre konzumacije, jer so izvlači vodu, a sa njom i deo hranljivih materija. Ako želite da uklonite mekani srednji deo sa semenkama, prepolovite krastavac i kašikom sa oštrijom ivicom izvadite unutrašnjost, a zatim nastavite sa pripremom po želji.

Saveti za kupovinu

Prilikom kupovine obratite pažnju da kora krastavca bude zategnuta i intenzivno zelene boje. Krastavci ne bi trebalo da se savijaju niti da imaju mekane krajeve.

Posebno kod svežih krastavaca za kiseljenje (glavna sezona berbe je od sredine avgusta do sredine septembra), važno je da kora bude neoštećena – u suprotnom mogu brzo da istrule i pokvare zimnicu

Čuvanje i rok trajanja

Krastavci su osetljivi na niske temperature. Ne bi ih trebalo čuvati na temperaturama ispod 12 °C, jer tada mogu omekšati i postati vodenasti.

U fioci za povrće u frižideru mogu se čuvati najviše do dva dana, ali se ne smeju zamrzavati.

Ako se čuvaju zajedno sa voćem i povrćem koje proizvodi etilen, poput jabuka ili paradajza, mogu požuteti i dobiti gorak ukus.